Kajsije
NOVOSADSKA RODNA
Poreklo: Domaća sorta
Zrenje: krajem juna
Podloga: džanarika
Osobine:
Vrlo je rodna sorta. Često prerodi pa dolazi do lomljenja grana, zbog čega rodnost treba regulisati rezidbom. Drvo je umereno bujno. Cveta kasno čime izbegava pozno prolećne mrazeve. Rano prorodi i redovnije rađa od ostalih sorti.
Plod:
Plod je srednje krupan do krupan, izduženo-okruglog oblika, malo spljošten sa strane, svetlonarandžaste boje, sa rumenilom na 25-35% ploda. Meso je narandžasto, aromatično, vrlo ukusna i lako se odvaja od koštice.
Ocena:
Ima slatku jezgru pa je pogodna za proizvodnju rakije, jer ne treba odvajati koštice. Kao posrednik se preporučuje Stenlej.
NOVOSADSKA 4
Poreklo: Domaća sorta
Zrenje: početkom septembra
Podloga: džanarika
Osobine:
Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduženo-okruglog oblika, vrlo vitalno, rađa umereno i stabilno. Rodi pretežno na mešovitim rodnim grančicama.
Plod:
Plod je krupan do vrlo krupan, izduženo-okruglog oblika, narandžaste boje pokožice, sa obilnim crvenilom većeg dela ploda (25-40%), što ga čini veoma atraktivnim. Meso je narandžasto, sočno, nakiselo, vrlo ukusno, osvežavajuće i lako se odvaja od koštice.
NOVOSADSKA 6
Poreklo: Domaća sorta
Zrenje: krajem juna
Podloga: džanarika
Osobine:
Novosadska 6 (NS-6):Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduženo-okruglog oblika, vitalno i vrlo obilno rađa. Rodi pretežno na mešovitim rodnim grančicama.
Plod:
Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblika i malo spljošten sa strane, svetlonarandžaste boje pokožice sa obilnim crvenilom na sunčanoj strani (25-35%). Meso je svetlonarandžasto, čvrsto, sočno, fine teksture, aromatično i vrlo ukusno, lako se odvaja od koštice.
KEČKEMETSKA RUŽA
Poreklo: Avganistan
Zrenje: druga polovina juna
Podloga: džanarika
Osobine:
Stablo je bujno. Cveta srednje pozno. Rano prorodi, dosta redovno i obilno rađa. Relativno je otporna prema mrazevima i bolestima. Skromnih je zahteva prema zemljištu.
Plod:
Plod je srednje krupan (oko 40g), a kad prerodi ili u uslovima suše može biti i sitan. Oblik ploda je okruglast-ovalan, spljošten sa strane. Pokožica je narandžasto-žute osnovne boje, a sa sunčane strane ima malo dopunske svetlo do intenzivno crvene boje, sa tamnijim tačkicama. Meso jenarandžasto-žute boje, čvrsto, slabo sočno, malo brašnjavo, slatko-nakiselo,srednje aromatično, kvalitetno.
Ocena:
Koristi seuglavnom za preradu, naročito za sokove.
MAĐARSKA NAJBOLJA
Poreklo: Mađarska (stara sorta)
Zrenje: sredinom jula
Podloga: džanarika
Osobine:
Stablo je srednje bujno do bujno. Formira široku, razvedenu krunu. Cveta srednje pozno. Vrlo je rodna sorta. Relativno je otporna prema mrazu.
Plod:
Plod je srednje krupan (oko 50g), okruglasto-ovalnog oblika, sužen pri vrhu. Srednje duboka brazda deli plod na dva približno jednaka dela. Pokožica je narandžaste boje, sa sunčane strane pokivena dopunskom svetlo crvenom bojom,na kojoj se uočavaju tamno crvene tačkice. Meso je narandžaste boje, čvrsto, sočno, slatko blago nakselo, aromatično,visokokvalitetno.
Ocena:
Vodeća sorta. Preporučuje se za gajenje zbog visoke rodnosti i odličnog kvaliteta ploda. Postoji više tipova (klonova) ove sorte. Zbog toga za razmnožavanje treba koristiti samo odabrana matična stabla dobrih osobina.
ROKSANA
Poreklo: Avganistan
Zrenje: druga polovina juna
Podloga: džanarika
Osobine:
Stablo je slabo do srednje bujno. Formira široku, razvedenu krunu, sa povijenim granama. Cveta kasno. Rađa obilno i dosta redovno. Relativno je otporna prema bolestima i niskim temperaturama. Tolerantna je prema šarki šljive.
Plod:
Plod je krupan do vrlo krupan (60-70g),okruglasto-ovalnog oblika, malo spljošten sa strane. Osnovna boja pokožice je narandžasta, a dopunska intenzivno crvena, pretežno jednolično raspoređena, prekriva veći deo površine ploda. Meso je narandžaste boje, čvrsto,srednje sočno, slatko nakiselo, sa srednje izraženom aromom,kvalitetno. Cepača je.
Ocena:
Dobro podnosi transport. Ima slatku jezgru. Pretežno se koristi za potrošnju u svežem stanju, a može i za preradu.
Kajsija (Prunus armeniaca L. ili Armeniaca vulgaris L.) potiče iz severoistočne Kine, odakle se proširila dalje u svet. Stabla kajsije dospevaju u rod nakon 3 - 4 godine i na pažljivo odabranim terenima redovno rađaju. Otpornija je na biljne bolesti i štetočine od većine drugih voćnih vrsta pa joj je zaštita jeftinija.
Plodovi rano sazrevaju (jun, jul) i na tržištu postižu visoku cenu. Bogati su šećerima, organskim kiselinama, vitaminima i mineralnim materijema. Kajsija se bere od kraja juna do kraja jula. Najčešće je to ručna berba. Sveži plodovi kajsije cenjeni su kao stono voće, a i kao sirovina za preradu u raznovrsne prerađevine (sokove, džemove, pekmeze, kompote itd.). Osim toga, plodovi se suše, a i prerađuju u rakiju izvarednog kvaliteta.
Tokom dubokog zimskog mirovanja, kajsija može izdržati i do -25 °C s manjim oštećenjem, dok u vreme ekološkog zimskog mirovanja temperature od -18 °C mogu prouzrokovati velike štete. Razdoblje od desetak toplijih dana, nakon zimskog mirovanja, može izazvati kretanje sokova u voćki. Usledi li naglo zahlađenje nakon toga, dolazi do smrzavanja ćeliskog soka u provodnim tkivima voćke, što može biti vrlo štetno kao i uzrokovati potpuno smrzavanje stabla. Kajsija vrlo rano cveta jer joj je za cvetanje dovoljna mala suma aktivnih temperatura (iznad 7 °C). Kajsija cveta ranije od svih voćaka (osim nekih sorata badema), pa često zbog kasnih prolećnih mrazeva u cvetanju ili nakon oplodnje izmrznu cvetovi ili tek zametnuti plodovi. Najosetljiviji su mladi plodovi jer sadrže najviše vode. Kritična temperatura za njih je od 0 °C pa do -2 °C što zavisi od sorte i vremena trajanja hladnoće. Cvetovi podnose nešto nižu temperaturu od mladih plodova. Temperature od -1,1 °C do -5,5 °C, zavisno od sorata i trajanja hladnoće, mogu prouzrokovati izmrzavanje cvetova kajsije. Kvalitetniji plodovi se proizvode u područjima sa srednjom dnevnom temperaturom u junu od 19 °C, a u julu od 20 °C.
Za kajsiju se smatra da je prilično otporna prema suši, pa po toj otpornosti dolazi odmah iza badema. Zbog toga je proširena u aridnom i semiaridnom području (sušnija područja), ali na dubokim zemljištima koja dobro gospodare vodom. Višak vlage u zemljištu nepovoljno utiče na kajsiju, naročito ako je kalemljena na divlju kajsiju, badem ili breskvu jer njihov koren teže podnosi dugotrajno vlaženje zemljišta. U junu i julu ima najveće zahteve za vodom. Najčešće se koristi sistem navodnjavanja »kap po kap« ili sistem mini-rasprskivača.
Za gajenje kajsije pogodna su duboka, dobro drenirana zemljišta koja omogućuju ravnomerno rasprostiranje korenovog sistema u dubinskom i bočnom smeru. U zavisnosti od podloge, poželjna dubina profila je 80 - 120 cm, pa i do 150 cm ako je upotrebljena podloga sejanac kajsije ili vinogradarske breskve. U pogledu mehaničkog sastava, marelici najbolje odgovaraju zemljišta koja sadrže sitan i krupan pesak 60 - 65 %, a praha i gline 35 - 40 %. Za kajsiju su najprikladnija slabo kisela, neutralna do slabo alkalna zemljišta, s najmanje 2 - 3 % humusa, 15 - 20 mg fosfora i više od 20 mg kalijuma na 100 g zemljišta.
Kajsija je osetljiva na hladne i olujne vetrove, pa joj treba birati zaštićene položaje, a i položaje na kojima je grad retka pojava ili se uopšte ne pojavljuje. Treba je uzgajati u područjima u kojima nije izražena promena temperatura (mediteransko područje, područja blizu velikih reka), a u ostalim područjima samo na dobro odabranim lokacijama koje su zaklonjene od severa.
Ako su prethodno uzgajane drvenaste kulture, najpre je potrebno iskrčiti i ukloniti sve biljne ostatke s površine i iz zemljišta. To bi trebalo sprovesti najmanje dve godine pre podizanja voćnjaka kajsije. Zatim se pristupa ravnanju, a prema potrebi i melioraciji terena. Na kraju, zemljište treba duboko poorati, odnosno rigolovati. Dubina rigolovanja zavisi o ukupnim svojstvima zemljišta i dubini stvorenog nepropusnog sloja zemljišta, a u većini slučajeva se ona kreće oko 60 cm. Pri rigolanju treba obvezno sprovesti meliorativno đubrenje ili takozvano đubrenje na rezervu. Tu se najpre misli na unošenje većih količina mineralnih đubriva, fosfornih i kalijumovih, a po mogućnosti i organskih. Rigolovanje terena treba sprovoditi tokom letnjih meseci (jul, avgust) kako bi letnje žege i povremene kiše pomogle usitnjavanju, tj. boljoj strukturi zemljišta.
Prema načinu razmnožavanja svrstavamo ih u generativne (iz semena) i vegetativne podloge (razmnožene ukorenjenim izdancima, zrele ili zelene reznice). Generativne podloge u nas se više upotrebljavaju, a od njih se primenjuju sejanci različitih vrsta i sorata kajsije, vinogradarske breskve, badema i šljive. Od vegetativnih podloga primenjuju se odabrani klonovi raznih vrsta šljiva i hibrida između breskve i badema.
U komercijalnim voćnjacima kajsija se gaji u obliku pravilne vaze, piramidalne krune, u obliku pravilne palmete s kosim granama, u obliku slobodne palmete i u obliku vretenastoga žbuna. U novije vreme u razvijenim voćarskim zemljama Evrope (Italija, Francuska, Švajcarska) kajsija se gaji u obliku slobodne palmete. Ta palmeta, slično kao i pravilna palmeta s kosim granama, sastoji se od produžnice na kojoj je raspoređeno 8 - 10 skeletnih grana prvog reda koje su koso usmerene u smeru reda pod uglom od 45° do 60° u odnosu prema produžnici. Prve skeletne grane kajsije razvode se na visinu od 60 cm. Potom se svakih 35 - 50 cm, duž produžnice, razvode primarne grane slobodno levo i desno u smeru reda. Primarne grane viših etaža moraju biti kraće od primarnih grana nižih etaža. Time se reguliše ravnoteža između vegetativnog rasta i rodnosti kao i najpovoljnijeg osvetljenja krošnje.
Sadnju kajsije treba obaviti u jesen da bi se omogućilo bolje ukorjenjivanje tokom jeseni, zime i proleća, ili ranije u proleće, da bi se u većoj meri iskoristila rezerva zimske vlage u zemljištu radi što boljeg ukorenjavanja sadnica kajsije. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje, koju je potrebno dobro ugaziti, kao i 20 kg stajskog đubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodana đubriva prekriju sa zemljom, a voćka se zalije s najmanje 30 litara vode. Razmak sadnje iznosi 5 - 8 m između redova i 4 - 7 m u redu.
Zasad kajsije se održava kao i kod svih ostalih voćnih vrsta. U redu je potrebno ukloniti korove primenom herbicida. Između redova najpovoljnije je zatravnjivanje površine koje je potrebno tokom vegetacije kositi i malčirati 6 - 8 puta.
Đubrenje je različita, a obavlja se dodavanjem KAN-a 27%, NPK đubrivima u odnosu 5:20:30 s 800 kg/ha i ako zemljište nije dovoljno rastresito obavezna je aplikacija stajskog đubriva.
You can do it, too! Sign up for free now at https://www.jimdo.com