VINOVA  LOZA

Lozni kalemovi

Kalemarstvom se bavimo već decenijama.

U ponudi mnoštvo sorti stonog i vinskog grožđa

 


Stone sorte

Muskat  Hamburg Crna stona sorta. Sazreva u drugoj ili trecoj dekadi avgusta. Potice iz Engleske. List srednje velicine, duguljast petodelan sa dubokim  brazdama ,zatvoreno zelene boje. Vrhovi mladica su svetlo ruzicaste boje. Krece sa vegetacijom u prvoj ili drugoj dekadi aprila. Spada u sorte dobre bujnosti. Grozd je krupan, od 300 do 400g. duguljast, racvast, rastresit, peteljka duga. Zrna su crnoljubicasta i krupna ovalnog oblika i srednje hrskava. Izuzetno je ukusna sorta muskatne arome. Preporucuje se i kao vinska sorta za proizvodnju vrlo kvalietnog muskatnog vina.

Consectetur adipiscing elit. Inscite autem medicinae et gubernationis ultimum cum ultimo sapientiae comparatur.

AFUS ALI

Bela stona sorta. Sazreva u drugoj ili trecoj dekadi avgusta.Jedna je od najstarijih sorti a tacno poreklo joj se ne zna. Kretanje vegetacijeje polovina ili druga polovina aprila. Spada u sorte velike bujnosti. List srednji trodelni ili petodelni. Otporna je sorta na bolesti i stetocine. Grozd je vrlo krupan,izduzen,razgranat. Zrna su vrlo krupna,izduzena,zlatnozute boje. Meso je hrskavo. Odlicna stona sorta, preporucuje se zbog kvaliteta i obilne rodnosti.

 

KARDINAL

Nastala u S.A.D ukrstanjem Flame tokai i Ribier.List srednje velik, trodelan ili petodelan. Pocinje sa vegetacijom u prvoj polovini aprila. Stona sorta grozdja.Sazreva polovinom avgusta,pocetak zrenja odtupa u zavisnosti od godine. Grozdovi su krupni od 500-700g. cilindricnog oblika razvijeni su i racvasti. Zrna su vrlo krupna, crvenoljubicaste u punom zrenju do tamno plave boje. Meso je tvrdo,dobrog ukusa uz blagu aromu. odlicna rana sorta.

 

Moldova

Vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobic

e, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama

 

VIKTORIJA Bela stona sorta grozdja.Nastala je u Rumuniji.Sazreva od 10 do 15 dana posle Kardinala. Vegetacija joj kasnije krece takodje i cvetanje. Spada u bujne sorte. Novija je sorta nastala ukrstanjem Kardinala i Afusa. Listovi krupni petodelni. Grozdovi vrlo Krupni od 700-900g. racvasti i izduzeni. Zrna su krupna,takodje izduzena i lepo rasporedjena. Meso je srednje hrskavo i odlicnog ukusa. Preporucuje se zbog obilne rodnosti i otpornosti na transport.

 

MIŠEL

Vreme zrenja prva dekada septembra. Spada u bujne sorte. List veliki,petodelan, okruglast. Grozd vrlo krupan,tezine oko 800 grama, piramidalnog oblika. Zrno je vrlo krupno okruglo do malo ovalnog oblika, vrlo cvrsto. U zrnu se prosecno 2 semnke. Tezina zrna 9-10g Pokozica je crnoljubicaste boje. bez posebno izrazene arome. Neutralnog ukusa. Otporna je na transport.

 

 

 

MUSKAT ITALIJA Bela stona sorta. Sazreva polovinom septembra. Nastala je ukrstanjem sorti Bicane i Muskat hamburg. List veliki petodelan. Krece sa vegetacijom pocetkom prve i druge dekade aprila. Spada u bujne sorte. Grozd je vrlo krupan od 350-600g izduzen,racvast. Zrna su vrlo krupna jajolikog oblika. Pokozica zelenozute u punom zrenju zlatnozute boje. Meso je cvrsto odlicnog ukusa i muskatne arome. Dobro opdnosi transport. Vodeca je medju stonim sortama.

 

STRAŽEVSKI

Moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Sazreva rano (početak septembra). Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature. 

 

LASTA

Poreklo: Lasta je rezultat je ukrštanja sorti Muscat de St. Vallier i Ljane. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Opis: Čokot je srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati i prekraćivati. List je petodelan. Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkastožute, čvrste, hrskave konzistencije.
Proizvodne osobine
Grožđe sazreva u II epohi. U procesu priznavanja upoređivana je sa Muskat hamburgom. U odnosu na njega daje nešto niži ukupni prinos, ali više tržišnog stonog grožđa. Grožđe može dugo da se čuva na čokotu (do prvih mrzeva), pri čemu nakuplja mnogo šećera (preko 20%) a zadržava finu svežinu. Grožđe se dobro transportuje. Lasta je otporna na peronosporu i sivu oplesan grožđa, ali je osetljiva na pepelnicu. Osetljiva je na mrazeve.
Opšta ocena
Visokokvalitetna stona sorta, dobrih proizvodnih i organoleptičkih svojstava. Zbog otpornosti na plamenjaču i botritis pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožđa. Osetljiva je na mrazeve i sušu. Zahteva pažljivo izvođenje zelenih operacija. Pogodna za okućnice i manje površine.

 

 

Vinske sorte

PROKUPAC

Lozni kalem vinske sorte prokupac je domaća sorta. Poznat je pod imenom Rskavac, Kameničarka, Crnka. Izuzetno rodan, bujnih lastara. Dobija se ružičasto i crno vino, izuzetan je za proizvodnju lozove rakije.

Period sazrevanja: Početkom oktobra

VRANAC

To je domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta. Sazrelo grožđe nakuplja i do 24% šećera i daje intenzivno obojeno, pitko, harmonično vino sa posebnim svojstvima.
Period sazrevanja: krajem septembra

SMEDEREVKA

To je domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta. Sazrelo grožđe nakuplja i do 24% šećera i daje intenzivno obojeno, pitko, harmonično vino sa posebnim svojstvima.
Period sazrevanja: krajem septembra

TAMJANIKA Bela tamjanika potiče iz Francuske. Rasprostranjen je u svim zemljama sveta, no ne mnogo. Kod nas se sporadično sreće. Ima srednje krupan grozd (130-200g), valjkastog oblika. Bobica je srednje krupna, pokožica dosta debela, žutozelene boje. Sazreva u III epohi. Nakuplja 20-24% šećera sa 5-7g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka može imati i 30% šećera. Tada se koristi za spravljanje prirodnih dezertnih muskatnih vina.

ŠARDONE

Potice iz Francuske, rasirena je uvinogradarski podrucjima celog sveta. Dosta je homogena, a glavne razlike izmedju tipova odnose se na osipanje i narocito na organolepticka svojstva grozdja. List srednji, okruglast, skoro celi, povrsina malo naborana,tamno zelena. Grozd srednji, sirok sa jednim istaknutim krilom (Sugrozdom), dosta zbiven.Zrno srednje zutozelene boje. Kozica srednje cvrsta. Meso socno, slatko,odlicnog ukusa sa istaknutom aromom sorte. Bujna je sorta vegetacija krece vrlo rano pa treba izbegavati terene izlozene kasnim prolecnim mrazevima. Mladice su bujne. Uspeva na raznim tipovima tla i raznim klimatskim uslovima, ne odgovara ju prevelika vlaznost. Pogodna je sorta za razne uzgojne oblike kao i za razlicite razmake osim previse uskih. Rodnost je srednja i redovna na svim uzgojnim oblicima sa dugim rezom moze se postici vrlo veliki rod, ali uz osetni slabiji kvalitet. Berbu treba vrsiti vrlo rano ako
se zele dobiti penusava vina. Za odredjivanje tacnog vremena berbe vazno je kontrolisati sadrzaj kiseline (ph) u vinogradu. Moguca je i mehanizovana berba. Otponost na boleti normalna, malo je veca osetljivost na bortritis na severnim krajevima. (bortritis je siva plesan, trulez). Otporna sorta na klorozu (to je zutica, karakteristicno kod nje je da list pozutii i izgleda kao list susenog duvana). Organolepticka ocena vina: Daje vino sa karakteristicnom sortnim ukusom slamnatozute boje sa zlatnim odsjajem istaknutih mirisa i arome,puno ugodnog sadrzaja kiseline i alkohola. Vrlo je dobro vino za proizvodnju penusaca Ukrstanjem moze znatno povecati kvalitet neutralnih vina.

 

sadnja

 

 

Pre sadnje treba znati, mesto na kome je već bio vinograd  a period odmora zemljšta je manji od 5 godina nije pogodno za sadnju. Razlog za to su razne bolest koje se mogu preneti na mladi zasad. Postoji mogućnost, odnosno opasnost i od gljive truležnice (Rosellina necatrix), posebno, ako je zemljište vlažno. Kada je ispunjen ovaj uslov zemljište treba duboko izorati, kasnije isitniti a staro korenje ako ga ima odstraniti.

Ako je veći zasad u pitanju potrebno je uraditi analizu zemljišta.

Tehnika pripreme kalemova za sadnju – Od vremena nabavke pa do momenta sadnje potrebno je lozne kalemove zaštititi od izmrzavanja, isušivanjai napada plesni i štetocina, pa se moraju čuvati u odgovarajućem trapu ili skladištu. Pri sadnji vinove loze izuzetno je značajan postupak sa loznim kalemovima i njihova priprema za sadnju.

Za sadnju se mora upotrebiti samo visoko kvalitetan materijal, a to znači da zadovoljava sve kriterijume:
anatomsko-morfološke, fiziološke, genetske i zdravstvene, odnosno lozni sadni materijal koga prati i odgovarajuća dokumentacija: deklaracija o kvalitetu sadnog materijala, sertifikat o autentičnosti i čistoći sorte i uverenje ozdravstvenom stanju.
Posle izvršenog pregleda i odabiranja kalemova za sadnju, pristupa se neposrednoj pripremi kalemova za sadnju. Vreme od iznošenja loznih kalemova do njihove sadnje treba da bude što krace. Priprema sadnog materijala pred sadnju obuhvata:

- pregled i odbacivanje sadnica koje ne odgovaraju postavljenimkriterijumima,
- prekraćivanje lastara na 1-2 okca,
- prekraćivanje svih korenova na 10-12cm.

Priprema kalemova treba da se izvodi na zašticenom mestu, kako kalemovi ne bi bili izloženi isušivanju od sunca ili vetra, treba ih održavati u vlažnom stanju kvašenjem ili provizornim trapljenjem u vlažnom pesku. Pripremljeni kalemovi moraju se zasaditi za 2-3 dana.

Vreme sadnje - U našim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja najčešce u proleće i jesen. Najbolje je da se obavi tokom marta meseca, odnosno čim se zemljište prosuši i zagreje.

Dubina sadnje – Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. Lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou ili malo iznad površine zemlje. Na nagnutim terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja a na nižim do zatrpavanja. Na višim mestima spojna mesta postaju ogoljena a na nižim zatrpana. Da bi se to ublažilo na višim delovima kalemovi se sade tako da budu 3-4sm ispod, a na nižim delovima 3-4sm iznad površine zemlje. Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40cm.

Oblik i dimenzije jamica – Najjednostavniji način kopanja jamica za sadnju je ručno pomoću ašova i može imati trouglast ili pravougaoni oblik. Dubina jamica treba da bude 5-10cm duža od dužine korenovog stabla sadnog materijala. Druga dimenzija jamica-širina odnosno prečnik treba da bude oko 40cm. Mesta za kopanje jamica obeležavaju se kočicima prilikom razmeravanja redova i sadnih mesta u okviru organizacije teritorije.

Tehnika sadnje loznih kalemova (prvi nacin) – Sadnja vinove loze u jamice najstariji je i još uvek veoma prisutan način sadnje vinove loze. Kopanje jamica treba izvoditi sa dinamikom sadnje kalemova kako iskopani jamići nebi stajali duže vremena otvoreni i bili izloženi isušivanju. Preporučljivo je da se kalemovi koji su duže čuvani, drže potopljeni u vodi do iznad spojnog mesta do 24 casa pre sadnje. Pored toga pre nego što se kalem posadi radi boljeg prijema, mi ne preporučujemo umakanje korenovog sistema u balegu i slične rastvore da ne bi slučajno došlo do neke greške i oštećenja korena. Pripremljeni kalemovi prvo se raznesu i stavljaju u iskopane jamice, ali nije preporučljivo da se svi kalemovi od jednom raznesu.

Pošto se kalemovi raznesu i postave u jamice sadnja se obavlja po sledecem redosledu:
Kalem se privremeno izvadi iz jamica. Na dno jamica se najpre ubaci sloj od 5-6cm trošne, plodne i umreno vlažne zemlje, od čega se sačini blagi humić.Zatim se bazalni deo kalema stavlja na vrh humke a rukama rasporede žile tako da zauzmu simetričan radijalan raspored kako bi zahvatile sve strane jamića.
Spojno mesto treba da bude 2-3cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je postavljen za obeležavanje mesta za sadenje. Korenov sistem treba da zauzme polukružan položaj. Zemlja se u jamić vraća obrnutim redom.Posle postavljanja kalema u jamić, preko žila se nabaca sloj trošne, plodne i umereno  vlažne zemlje, visine 15-20sm. Nakon toga dodaje se mešavina pregorelog stajskog dubriva 4-5 kg i sitne zemlje. Onda pristupamo blagom sabijanju zemlje radi izbacivanja vazduha i zalivanju sa 3-5 lit. vode po jamiću.
Posle toga a pre potpunog zatrpavanja jamića dodaje se oko 150 gr. kompleksnog mineralnog dubriva NPK 8:16:24. Obavezno je da se izvrši dezinfekcija zemljišta protiv insekata koji mogu da oštete ili unište mlade lastare. Dezinfekcija se obavlja sa oko 10 gr. preparata Forse u kombinaciji sa prepara tom na bazi bakra ili nekim drugim novijim sredstvom. Sredstvo se rastura oko spojnog mesta u krug, tako da krug sa zaštitnim sredstvima bude prečnika 20-25cm.
Pošto se jamić popuni pristupa se obrazovanju humke od zemlje.
Uloga humke je:
- da kalem i spojno mesto sačuva od isušivanja,
- da kalem sačuva od mehaničkih povreda,
- da mladi lastar sačuva od lomljenja i pripeke,
- da nežne delove lastara sačuva od napada štetočina i
- da štiti kalem od poznog prolećnog mraza, grada i dr.
Pre obrazovanja humke treba postaviti odgovarajuce kolje kao naslon mladoj lozi. Humka se obrazuje na sledeći način:
- Motikom se navuče sitna, umereno vlažna zemlja kojom se pokrije nadzemni deo kalema. Da bi zemlja bila što sitnija, može se i rukom usitniti.
- Visina humke zavisi od tipa zemljišta. Na peskovitom i lako propusnom zemljištu je 10 do 12cm; dok na težim, vlažnim i smoničavim zemljištima visina humke je 6 do 8cm.
- Visina sloja zemlje u humci računa se od najvišeg okca na lastaru kalema.
- Krajnje oblikovanje humke obavlja se ručno.
Obrazovanjem humke završeni su svi postupci oko sadnje vinove loze. Ako je lozni kalem parafinisan što je sve češći način proizvodnje istih nije potrebno pokrivati kalemljeno mesto zemljom to jest pravljenje humke. Insekti koji se inače nalaze u zemlji ne mogu napasti pupojlak u razvoju i mladi lastar ali na ovakav način treba obratiti pažnju na grinje koje će više napadati kalem kada je otkriven, prskati odgovarajucim akaricidima.

Drugi način sadnje – Ovaj način sadnje podrazumeva obavezno parafinisan kalem. Pre sadnje postupak pripreme kalema i razmeravanja je isti, u redovima se postavi sistem kap po kap. Potrebno je pre sadnje preko sistema dobro natopiti zemlju, zatim sadnice loznog kalema samo ugurati u natopljenu zemlju pod kosim uglom. Nekoliko centimetra ostaviti kalem van zemlje. Ovo je lakši ali i skuplji način sadnje koji zahteva i pogodno zemljište. Ako je zemljiste kamenito ili nije duboko izorano i izfrezirano od ovakvog načina sadnje treba odustati. Prednost ovakvog načina sadnje je u tome što ste nezavisni od vremenskih uslova (potrebne vlage u zemljištu) pri sadnji. Kasnije već postavljeni sistem kap po kap ce vam poslučiti za polivanje mladog zasada koji će tako brže napredovati. Đubrenje preko sistema je takođe lakše i bolje. U kretanju pupoljka obratiti pažnju na grinje, prskati odgovarajućim akaricidima.